Sanjao sam da sam bio pozvan na svečani prijam. Bio sam okružen blještavilom i bogatstvom. Kristalne čaše bile su napunjene najboljim vinima, a stolovi krcati mojim najomiljenijim jelima. A onda je netko uzviknuo: “Izvolite, poslužite se, uživajte!”
Prihvatio sam se jela i uživao u svakom zalogaju. Na kraju su poslužili desert, no ja sam već bio pun, a onda…
Začuh budilicu…6:00 sati.
Probudih se, udarih rukom budilicu i uz dubok uzdah prisilim se ustati iz kreveta. Kruljilo mi je u želucu te se odvukoh do kuhinje. Ni traga od gozbe i omiljenih jela, vina ili poslastica. Hvala Bogu, još sam imao vrećicu zobenih pahuljica.
Hrana u našim snovima je ukusna i često izgleda puno bolje od prave hrane. No, postoji jedan očigledan problem – ta nam hrana ne daje nikakvu snagu i energiju.
Ljudi gladuju za nečim većim od same hrane. Najveća “glad” u ljudskom životu je glad za ljubavlju. U dubini svakog srca je praznina koja treba biti ispunjena i svi to očajno želimo. No, baš kao i divna hrana iz naših snova, tako i mnoge stvari ovoga svijeta ne utažuju našu glad. Mnoge stvari samo dobro izgledaju izvana, no ne zadovoljavaju.
Tijelo treba fizičku hranu da bi preživjelo, no duša može biti zadovoljena jedino Velikim Duhom ljubavi koji nas je i stvorio. Ako pobrkamo stvari i počnemo ganjati one pogrešne probudit ćemo se gladni kada sat života otkuca posljednji put i uđemo u vječnost. Shvatiti ćemo, ali prekasno da nismo jeli ništa hranjivo i zdravo.
Bog daje svrhu našem životu. On je cilj, plan, i vizija. Sve dolazi od Njega i On bi trebao biti u središtu svega. Isus je došao na Zemlju da nam kaže da mi nismo rezultat nekog slučajnog procesa koji se dogodio u nekom nepoznatom svemiru, već da nas je naš Nebeski Otac stvorio na sliku i priliku svoju, planski odnosno sa svrhom. Nada postoji i mi nismo samo ništavno zrno u moru mračnog zaborava.