Smatram se “dobrom” osobom, osobom koja lako oprašta, no u drugoj godini studija dogodilo mi se nešto što je testiralo moju sposobnost opraštanja. Moj razredni kolega Matt i ja trebali smo napraviti prezentaciju o suvremenoj engleskoj književnosti. Nažalost, od samog početka Matt mi je išao na živce.
Moja pedantnost i razvijene radne navike bile su u potpunoj suprotnosti s njegovim spontanim pristupom projektu. Često je kasnio na zakazane diskusije o projektu i zanemarivao detalje koji su po meni bili važni. Povrh toga, kasnio je i sa završavanjem svojih zadataka, iako sam ga često požurivala i podsjećala sms porukama.
Samo tri dana prije prezentacije shvatila sam da Matt nije završio finalni dio za koji je bio odgovoran, no nikako ga nisam mogla dobiti. A onda je u posljednjem trenutku uploadirao zbrda-zdola sklepan rad, izvinjavajući se i objašnjavajući da je bio prezauzet drugim projektom.
Nismo zadovoljili našeg profesora, što sam nekako i očekivala. I dok je nabrajao naše pogreške, ja sam “kuhala” unutra. Ozlojeđenja, ljutila sam se na Matta, no njega naš neuspjeh nije previše uznemiravao. Čak je rekao jednom od prijatelja da je po njegovom mišljenju dobro obavio svoji dio posla. Pošto nije bilo smisla grditi nekoga tko nije bio svjestan svojih pogrešaka, ostala sam ljubazna i čestitala sam si na velikodušnosti prema nekome tko to uopće nije zaslužio.
Dva mjeseca kasnije, trebala sam napraviti prezentaciju o japanskoj gramatici. Na projektu sam radila sa Celinom i iako sam bila uvjerena da sam se dobro pripremila ispostavilo se da sam krivo razumjela neke stvari i naš je tim opet dobio slabu ocjenu. Mislila sam da će se Celina naljutiti na mene jer sam očigledno ja bila ta koja je pogriješila, no ona me je samo ohrabrila i pomogla mi da ispravim stvari u završnoj verziji. Celinina spremnost da mi oprosti navela me je na razmišljanje i introspekciju. Naime, njezina je reakcija prema mojim greškama bila u potpunoj suprotnosti s mojom ljutnjom prema Mattu.
Došla sam do zaključka da nisam stvarno oprostila Mattu te da sam zato ponekad bila sarkastična prema njemu. Istina je da je Matt kasnio i vjerojatno bio nedovoljno zainteresiran, no nisam bila ništa bolja od njega jer je i moj tim zbog mene i moje nesposobnosti dobio slabu ocjenu. Uvijek sam se smatrala dobrom i tolerantnom osobom, no moj odnos prema Mattu nije odražavao te vrline. Iako nisam zaslužila razumijevanje, Celina je bila milostiva i nije me krivila. Nadam se da ću u budućnosti imati više ljubavi i skromnosti koje dolazi iz spoznaje da smo svi mi samo “smrtnici” koji griješe i kojima je potreban oprost.